tabarka

Подела манометара 

            Основна подела еталона и мерила притиска је подела према области којој припада притисак који се мери, односно почетном притиску. У односу на атмосферски (барометарски) притисак који се користи као почетна тачка мерења разликују се следеће области притиска и одговарајући еталони и мерила:

-         натпритисак – манометри

-         атмосферски притисак – барометри

-         вакуумски притисак – вакуумметри.

Поред ових еталона и мерила постоје и мановакуумметри који мере и потпритисак и натпритисак и диференцијални манометри који мере разлику два притиска од којих ни један није притисак околне средине. За високи вакуум употребљавају се еталони и мерила високог вакуума, а за мерење малих притисака са повећаном тачношћу користе се микроманометри.

По принципу рада, еталони и мерила притиска могу се поделити на четири групе:

-         еталони и мерила са течношћу, заснована на хидростатичком принципу, код којих се притисак уравнотежава притиском стуба манометарске течности (живе, воде, алкохола итд.). Овде спадају: живини барометри, једноцевни и двоцевни, једноцевни манометар са сталним или променљивим нагибом, вишецевни манометар, компезациони микроманометар и компресиони манометар;

-         еталони и мерила са еластичним мерним елементом код којих се мерени притисак или разлика притисака одређује по деформацији еластичног елемента. Као еластични елемент примењују се цевне опруге различите конфигурације: једно или више спиралне, у облику слова С , завојне; мембране: равне и са таласима (ребрима), тестерастим, трапезастим, синусоидним; мембранске кутије; са набораном цевном опругом;

-         електрични еталони и мерила, чије је дејство засновано на зависности електричних параметара манометарског претварача од мереног притиска: манометри отпорности, пиезоелектрични (пиезокварцни), јонизациони и други;

-         клипни еталони и мерила, код којих се мерени притисак или вакуум уравнотежава притиском оствареним тежином непричвршћеног клипа и теговима. Према решењима за клип могу бити: са једноставним клипом, са диференцијалним клиповима, са уравнотежавајућим клиповима и са клипним мултипликатором притиска.

На овај начин извршена подела не исцрпљује остале принципе дејства који се примењују код инструмената за мерење притиска. Као пример, наведимо термичке манометре код којих се као мера разређености јавља слабија проводљивост топлоте разређеног гаса, оптичке манометре засноване на промени индекса преламања светлости у гасу услед промене притиска и акустичне манометре код којих се искоришћава промена густине гаса, зависна од притиска и са тим у вези промене резонантне учестаности (фреквенције) затвореног колена напуњеног гасом скраћеног манометра са течношћу који представља резонатор.

            Како се област притиска протеже у опсегу од преко 25 декадних нивоа опсега, логично је да не постоји ни један еталон или мерило које би покривало тако широк опсег мерења. Поред тога, у различитим подопсезима дешавају се и различити физички процеси, тако да и са те стране није могуће остварити еталон или мерило које би испуњавало све те захтеве. У табели је дата подела еталона и мерила притиска на основу физичких величина чије се вредности мере при мерењу притиска.

            Осим на основу различитих ефеката који се јављају код мерења притиска, еталони и мерила притиска се деле и на основу тога да ли се притисак одређује по дефиницији или на неки други посредан начин. Уколико се вредност притиска одређује непосредно, по дефиницији, одређивањем вредности основних физичких величина (дужине, масе и времена), такви уређаји за мерење притиска називају се апсолутни  (уређаји са непосредним мерењем притиска) и они заузимају места националних, секундарних еталона притиска. Сви остали уређаји за мерење притиска спадају у  посредне. Код њих се за одређивање вредности притиска користи позната законитост и зависност неког физичког процеса од притиска гаса (флуида) или концентрације честица. Састоје се, углавном, од два дела – сензора (претварача) и енергетско-индикаторског дела (дела за напајање сензора и за мерење и приказивање величине електричног сигнала из сензора). У хијерархији заузимају места секундарних, радних и преносивих еталона притиска, а такође служе и као радна мерила притиска уопште.

            Еталонски манометри поседују одређена метролошка својства. У спецификацијама било ког манометра, као најважније се наводе следећа својства:

1.      мерни опсег – скуп вредности притиска у коме је грешка мерења притиска мања од дозвољене грешке мерења;

2.      горња граница – највиша вредност притиска која се може мерити мерилом притиска, а за коју постоји добро позната зависност између вредности притиска и неке друге физичке величине или сигнала о притиску;

3.      доња граница – најнижа вредност притиска која се може мерити мерилом притиска, а за коју постоји добро позната зависност између вредности притиска и неке друге физичке величине или сигнала о притиску;

4.      тачност – способност мерила притиска да прикаже вредности притиска које су блиске (договореној) правој вредности мереног притиска, односно то је квалитативни показатељ одступања средње вредности (добијене из великог броја мерења) од (договорене) праве вредности;

5.      поновљивост – способност мерила притиска да обезбеђује веома блиска показивања при понављаним применама притиска у истим условима мерења, односно то је квантитативни показатељ слагања средње вредности притиска добијене из различитих скупова појединачних мерења при сталном притиску;

6.      репродуктивност – блискост слагања између резултата мерења притиска у промењеним условима мерења;

7.      хистерезис – утицај редоследа претходних улазних сигнала, при датом улазном сигналу, на излазни сигнал мерила притиска;

8.      осетљивост – однос прираштаја излазног сигнала мерила притиска и одговарајућег прираштаја улазног сигнала;

9.      праг покретљивости – највећа промена улазног сигнала (побуде) мерила притиска која не изазива уочљиву промену излазног сигнала (одзива) мерила притиска, при чему је промена улазног сигнала спора и монотона;

10.   разлагање (резолуција) – способност мерила притиска да јасно и видљиво приказује и разликује веома блиске вредности мерене величине (притиска);

11.   линеарност – способност мерила притиска да излазни сигнал буде линеарна функција улазног сигнала;

12.   стабилност – способност мерила притиска да своје метролошке карактеристике одржава константним.

Рођен 1982. у Београду.
Матурирао у 3. београдској гимназији 2001. године.
Дипломирао на Машинском факултету у Београду 2006. године на смеру термотехника.
Стручна делатност: Индустријско грејање и вентилација

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови

• Класе тачности еталонских манометара
• Подела манометара

• манометри [1]
• Генерална [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom