Класе тачности еталонских манометара

Под класом тачности еталона и мерила подразумевају се граничне вредности њихових основних и допунских грешака изражене у процентима опсега мерења датих еталона и мерила. Односно, класа тачности је класа еталона и мерила која задовољавају одређене метролоше захтеве да се грешке одрже у одређеним границама

Према класама тачности мерила са еластичним мерним инструментом разврстана су у следеће класе тачности:

0,1;  0,2;  0,25;  0,3;  0,4;  0,5;  0,6;  1;  1,6;  2;  2,5;  4  и  5.

            Избор класе инструмената мора да одговара захтеваној тачности мерења и могућности испуњења свих услова за постизање те тачности. За мерила притиска са једностраном поделом допуштена грешка одређена класом тачности изражава се у процентима горње границе мерења.

            За мерила притиска са обостраном поделом допуштена грешка је одређена класом тачности изражава се у процентима збира горњих граница мерења.

            Правилници о метролошким условима, пре свега потпуно дефинишу уређај о коме се говори и појмове који су везани за даље испитивање посматраног мерила. Тако се за манометре, вакуумметре и мановакуумметре дефинишу појмови еластичног мерног елемента, сталног и променљивог притиска, појмови нормалних и називних услова, највеће дозвољене грешке било при употреби или при прегледу мерила, појмови класе тачности мерила и варијације показивања мерила, код манометара за мерење притиска у пнеуматицима се дефинише подела на:

-  манометре фиксно или покретно постављене у станицама за контролу притиска за време пуњења,

- ручне манометре за повремену контролу притиска у пнеуматицима (прибор возила),

-  манометре уграђене на возилу за непрекидну контролу притиска у пнеуматицима у току вожње,

док се код манометара за мерење крвног притиска, поред инструмената са течношћу, помињу врсте уређаја са еластичним мерним елементом.

            Дефинишу се мерни опсези манометара, и било у облику израза или табеларно, горње границе дозвољених грешака, при чему варијације показивања манометара не смеју да прелазе те вредности. Тако да за манометре за мерење крвног притиска дозвољена грешка је једнака ±3 mmHg, код манометара за мерење притиска у пнеуматицима  горње границе грешке су у зависности од опсега врсте уређаја и прегледа дате табеларно, а код манометара, вакуумметара и мановакуумметара дозвољена грешка је у зависности од класе тачности и врсте прегледа дата преко линеарног израза.

            Правилници о метролошким условима такође дефинишу какве све утицаје и дешавања посматрани манометри морају да издрже, да се ти утицаји  после деловања и једног сата без притиска, не рефлектују у облику прекорачења дозвољене горње границе грешке. Тако манометар за мерење крвног притиска мора да издржи натпритисак за 10% већи од горње границе мерења у трајању од 15 минута, дејство притиска од 5000 осцилација који се мења од нуле до горње границе мерења са учестаношћу од  20 - 40 осцилација у минути, температурна оптерећења од -20ºС и 50ºС у трајању од 6 сати на свакој од њих и потресе са убрзањем од 30 m/s² и учестаношћу од 80-120 удараца у минути у трајању од 2 сата.

            Услови испитивања манометара за мерење притиска у пнеуматицима и манометара, вакуумметара и мановакуумметара су сличних карактеристика, у зависности од радних услова у којима се одређени уређаји употребљавају. Тако манометари за мерење притиска у пнеуматицима се оптерећују натпритиском за 25% већим од горње границе мерења у трајању од 15 минута, дејством притиска од 1000 осцилација који се мења од нуле до 90/95% горње границе мерења, и дејством температурних оптеређења од -20^оС и 50ºС у трајању од 6 сати на свакој од њих. Ако се манометри користе у сервисним станицама, испитују се на оптерећење притиска од 10000 осцилација за вредности које расту од нуле до 75% горње границе мерења са учестаношћу не већом од 60 понављања у минути, а ако су на самом возилу, испитују се на оптеређење од 20000 осцилација за вредности које расту од 25% до 75% горње границе мерења са учестаношћу  не већом од 60 понављања у минути, на вибрације од 50 Hz и убрзање од 50 m/s² у трајању од 2 сата као и на осцилације од 80-120 удара и убрзање од 50-70 m/s².

            Манометри, мановакуумметри и вакуумметри при испитивању морају према овом правилнику да издрже оптеређење притиска у вредности горње границе мерења у трајању од  6 сати; надпритисак, у зависности од опсега: до 60 MPa - 110%, а од 60-1000 MPa - 105% горње границе мерења, притисак који се лагано мења од 20%-40% до 60%-80% у односу на горњу границу мерења са учестаношћу која не прелази 60 осцилација у минути према прописаној табели, где се број осцилација креће, у зависности од опсега, од 15000 осцилација за најмање до 1000 осцилација за највеће опсеге; температурна оптеређења при -20ºС и 50ºС у трајању од 6 сати на свакој; као и потресе са убрзањем од 30 m/s² и учестаношћу од 80-120 удараца у минути у трајању од 2 сата. Такође се правилником дефинишу и услови у којима се одређени манометри не смеју употребљавати.

Рођен 1982. у Београду.
Матурирао у 3. београдској гимназији 2001. године.
Дипломирао на Машинском факултету у Београду 2006. године на смеру термотехника.
Стручна делатност: Индустријско грејање и вентилација

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови

• Класе тачности еталонских манометара
• Подела манометара

• манометри [1]
• Генерална [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom